Мисли сѐ спасил, ги измил рацете, израмнето е сѐ, сега доста, збогум животу!
„Големата вода“
од Живко Чинго
(1984)
Напати мислиш сѐ пониско слегува, ти се доближува и расте, се шири, ко гумно запалено. Сака сѐ да прегори, да поклопи.
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)