нема (гл.) - сѐ (зам.)

МИТРЕ: Еее... тоа е, се рекол зборот. „Нема сѐ токму на овој свет“!
„Парите се отепувачка“ од Ристо Крле (1938)
Вистина војна е, нема сѐ како што треба.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Прескокнувајќи ги следните стихови се задржа на крајот: - Кај и да одиш каење нема Сѐ што е речено корења пушта Тоа што в миг ќе каже уста Ни реки бистри не ќе го сперат“.
„Последната алка“ од Стојан Арсиќ (2013)