сум (гл.) - плаче (гл.)

Дури некогаш ќе се сетам дека само јас сум плачела. 19.
„Небеска Тимјановна“ од Петре М. Андреевски (1988)
Колкупати сум плачела од бес кога ќе се вратам од школо и кога ќе видам дека во мое отсуство ми зел гумичка, или ми украл некоја скриена мастика.
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
Тоа беше книгата за која сум плачел и чија загуба долго време не можев да ја преболеам.
„Маслинови гранчиња“ од Глигор Поповски (1999)
Но јас не сум плачел никогаш, воздивна.
„Две Марии“ од Славко Јаневски (1956)