сладок (прид.) - немир (имн.)

Истата мисла – Боже, тоа јас одам кон сржта – постојано ме исполнуваше со сладок немир, додека сè подлабоко и подлабоко се вовлекував во внатрешноста.
„Пловидба кон југ“ од Александар Прокопиев (1987)