многу (прил.) - поодамна (прил.)

Рисот сигурно го дебнел за сето време оној малумен клапчо, сигурно и многу поодамна на него, а сега беше побрз и го однесе во своите заби.
„Белата долина“ од Симон Дракул (1962)
Не се сеќавам, иако одамна, многу, многу поодамна од Билјана знам за себе, да сум си поставил вакво прашање.
„Билјана“ од Глигор Поповски (1972)