Ајде да јадеш, Костадине... Да каснеш, да се поткрепиш... (Јадењето е сиромашно: црн леб и чорбест грав).
„Печалбари“
од Антон Панов
(1936)
- Аферим - ѝ рече Даскалот. – Ајде да чуеме.
„Крстот камбаната знамето“
од Мето Јовановски
(1990)
КОСТАДИН: (Одеднаш реско). Со кого зборуваше?
„Печалбари“
од Антон Панов
(1936)
- Ајде, мори, повјасајте, ќе им викам, ајде да ја претераме нивава, дури не се опрлила сосема пченкава, дури не се омацурила, ќе им викам и ќе си копам напред, одам пред сите.
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)
- Јас сум за белине, вели Јон, јас сум за сонцето, ајде да копаме, вели, пченкава во нас гледа!...
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)